Rojević postao rekorder srpskog rukometa – 12 trofeja, pet titula

Pet godina na kormilu Vojvodine – pet titula šampiona Srbije, 12 trofeja. Pečat Borisa Rojevića je vidljiv, utkan u noviju zlatnu istoriju tima sa Slane bare. Novom krunom, 10. u nizu za Novosađane, a 11. u istoriji, Vrbašanin je postao rekorder u srpskom rukometu.

Šampionska titula je osvojena, a Vošu čeka još dva finala, napad na prvi evropski trofej u istoriji kluba, duel sa norveškim Nerbom i dvomeč sa pančevačkim Dinamom za pehar Kup Srbije.

Bilo je mnogo bure prethodnih dana, trener Lala je bio u prvom planu. Optuživali su ga u Partizanu da je bio vinovnik incidenta u prvom odmeravanju snaga, a on im je odgovorio istom merom. Nervi su bili napeti kao strune, ali na Banjici sve je bilo sportski. Navijači Partizan su fer bodrili svoj tim, nije bilo nijednog incidenta za 60 minuta.

„Odigrali smo dve fenomenalne utakmice, odnosno prvih 40 minuta u Novom Sadu i ovih 60 u Beogradu. Imali smo u prvom duelu sedam golova razlike, protiv jednog odličnog Partizana koji ima sjajnu sezonu. Osim tih 20 minuta drugog poluvremena u Novom Sadu, sve je bilo perfektno. Na poluvremenu smo se dogovorili da, iz sjajne odbrane, koja je sve ovo donela ovih godina i po kojoj smo prepoznatljivi, probamo u nastavku da damo neki lak gol iz kontre. Na kraju smo ubedljivo pobedili. To je naša igra. Kad spustimo rivala na 20, 21 gol, mi smo uvek dobijali“, rekao je Rojević za Mozzart Sport posle meča.

Pohvalio je strateg Novosađana ambijent na Banjici.

„Sjajna atmosfera na tribinama, svi smo uživali. I ove uzavrele strasti između mene, predsednika Partizana Perkunića, Žujovića... Izmirili smo se na kraju. Radile su emocije, nije bilo ništa toliko strašno... Zaista sam srećan zbog toga, znamo se godinama. Čestitao bih i Partizanu na sjajnoj borbi, bio je dostojan rival“.

Boris Puhovski je vukao tim, odigrao doktorski čitav plej-of, Fran Lučin je branio kada je bilo najvažnije, Marko Vasić je bio nepogrešiv s linije sedam metara. Odlične role su imali i ostali. Džokeri su bili Srđan Milić koji je dao dva vezana gola kada se lomilo sredinom drugog poluvremena i desno krilo Darko Milenković, koji je odigrao prinudno na desnom beku umesto povređenog Milana Milića i bio maestralan u drugih 30 minuta.

„Godinama smo radili na tome da imamo i igrače koji će s klupe da uđu i reše meč. Srđan je s nama od mlađih kategorija. Nije prvi put da je preokrenuo meč, da je uneo živost u naš napad“.

Vošina decenija sile

Slično kao na Banjici prošlog meseca u ligaškom delu sezone, Partizan je bio bolji 40 minuta, ali onda sledi furioznih 20 minuta Lala.

"To je naša strategija. Svi kažu da imamo duži roster, nije tako bilo u finalu. Uvek na poluvremenu kažemo da će da dođe taj 40. minut, kada će rival da padne. Naša odbrana troši protvničke napade. Miljan Pušica i Miljan Vukovljak sjajno rade kao tandem, jedan drugog pokrivaju, izgledaju evropski. Tu je Boris Puhovski. On je naš lider, vođa, svetska klasa. I kao čovek je sjajan, kompletna ličnost“.

Pohvalio je Rojević ceo stručni štab sa pomoćnicima Draganom Kukićem i Draganom Momićem.

"Pet godina radimo zajedno, dišemo kao jedan, nikada za ovaj period nije bilo ni najmanje svađe. Retko se to dešava da imamo isti pogled na rukomet. To mi daje mir, plus kvalitet koji poseduju. Čestitao bih i njima, zaslužni su za ovaj pehar. Naravno, na prvom mestu svaka čast igračima“.

Noćas će se slaviti na Slanoj bari, ali već u nedelju veliki izazov, prvi meč finala EHF kupa sa norveškim Nerbom, braniocem titule u ovom takmičenju.

„Dosta igrača nam fali, žao mi je što nismo kompletni, ali ako budemo imali ovu energiju kao u prvih 25 minuta u Novom Sadu i ovaj meč u Beogradu imamo šanse“.

Nerbo čekao pakao Slane bare.

„Bila je potražnja za 4.000 karata. Ne možemo svima da izađemo u susret. Imamo samo dva treninga do nedelje, u petak i subotu. Treba mnogo vremena da spremimo taj meč, veoma je zahtevan rival. Očekujem, ipak, da će da odluči huk s tribina, da će to igračima da ulije dodatnu snagu“, zaključio je Rojević.

Trener Vojvodine je s tribina gledao meč zbog kazne u prvom meču, odnosno plavog kartona, ali je posle meča sišao na parket da podeli radost sa igračima.